Свечаном академијом у Хрватском народном казалишту у Загребу, у уторак, 21. априла 2015. Године, прослављен је јубилеј двије стотине година од оснивања прве српске елементарне школе при Српској православној цркви у Загребу и десет година од оснивања Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић.

 

 

 

Одазивајући се позиву Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија у свечаним ложама предивног загребачког дома умјетности и културе нашли су се предсједница Републике Хрватске гђа Колинда Грабар-Китаровић и бивши предсједници Републике, г. Стјепан Месић и проф. др Иво Јосиповић. Затим, изасланица предсједника Републике Србије гђа Јасмина Митровић Марић, архијереји Српске православне цркве: Епископ бачки г. Иринеј, Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, Епископ осјечкопољски и барањски г. Лукијан, Епископ врањски г. Пахомије, Епископ далматински г. Фотије, Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, Епископ горњокарловачки г. Герасим, Епископ крушевачки г. Давид, Епископ средњоевропски г. Сергије, викарни Епископ јегарски г. Јероним. Изасланик кардинала Јосипа Бозанића, надбискупа загребачког био је монс. Иван Шашко, а позиву се одазвао и апостолски нунциј у Загребу монс. Алесандро Дерико. Такође, присутни су били изасланик предсједника Хрватског сабора г. Давор Бернардић, замјеник Министра знаности, образовања и спорта Владе Републике Хрватске проф. др Роко Андричевић, замјеник министра рада и мировинског сустава г. Божидар Штубељ, замјеница градоначелника Града Загреба гђа Весна Кусин, изасланик предсједника Републике Српске г. Миладин Драгичевић, саборски заступници проф. др Милорад Пуповац, г. Миле Хорват, г. Драган Црногорац, г. Здравко Ронко, као и уважена господа директори владиних канцеларија за односе са црквама и вјерским заједницама Хрватске, Србије и Републике Српске Шиме Јерчин, Милета Радојевић и Драган Давидовић. Међу присутнима били су представници вјерских заједница у Загребу: рабин Луцијано М. Прелевић, гђа Јасминка Домаш, г. Тома Магда и г. Жељко Мраз из Савеза баптистичких цркава у Хрватској. Овом свечаном догађају присуствовали су представници дипломатског кора земаља Србије, Босне и Херцеговине, Грчке, Русије, Француске, Сједињених Америчких Држава, Норвешке, Аустрије, Украјине и Њемачке. Одазвао се позиву ректор загребачког свеучилишта проф. др Дамир Борас и ректор Хрватског католичког свеучилишта проф. др Жељко Тањић, док је Католички богословни факултет у Загребу представљао проф. др Јуре Зечевић. Из градске канцеларије за образовање присутна је била мр Катарина Милковић, а српска друштва Просвјета и Привредник представљали су предсједници Чедомир Вишњић и Никола Лунић. Уз предсједнике жупанијских Вијећа српске националне мањине, присутан је био г. Саша Милошевић, предсједник ВСНМГЗ, представници бројних невладиних организација, гимназија и других васпитних и образовних установа у Загребу, свештенства и монаштва Епархије загребачко-љубљанске. Архимнадрит Никодим дошао је са матурантима Богословије Света Три Јерарха. Радо су се позиву одазвали бројни универзитетски професори из Загреба, бивши ученици Гимназије и њихови родитељи, пријатељи Школе и Цркве у Загребу из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, особе из културног, друштвеног и медијског живота, као и домаћин Хрватског народног казалишта интендант гђа Дубравка Вргоч.

Након интонирања државних химни, Хрватске и Србије, те молитве Господње у извођењу здружаних хорова Хрватског народног казалишта и Саборног храма Преображења Господњег у Загребу, које је предводила диригент Нина Косето, присутне је поздравио директор Школе протојереј-ставрофор Слободан Лалић најавивши обраћања говорника.

Најприје се обратио Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, предсједник Школског одбора, заблагодаривши Богу на дану у коме смо се сабрали да прославимо два значајна јубилеја.

-  Нема лепшег повода него да заједнички празнујемо светлост знања очуваног у патини традиције и то пред лицем наше младости и зарад њене будућности. Наша два народа, хрватски и српски, које међусобно везују хришћанска вера, као и простори на којима се вековима међусобно прожимамо и преплићемо, данас су обогаћени још једним искуством – искуством заједничке радости. Ми ту радост доживљавамо, верујем, на исти начин, иако нисмо једнообразни,.... Пред Васкрслим Господом и младим нараштајима дужни смо да заједно чувамо све оно што нас зближава. Наглашавамо ове вриједности, јер управо на њима је једино могуће градити темељ за богомблагословену, мирну и срећну будућност. Оно што чини овај јубилеј и овај сусрет још већим и значајнијим јесте да смо, слава и хвала Господу, смогли снаге да иза себе оставимо догађаје из не тако славне прошлости. Величина и значај данашњег сабрања, под овим прекрасним сводовима дома хрватске умјетности и културе, јесте да смо упркос свему овде заједно и да заједнички дијелимо наду у још боље сутра. То чинимо, не само ради нас, него ради наше дјеце, којима остављамо у насљеђе оно што нам је Господ Наш Исус Христос оставио рекавши: Мир вам остављам, мир свој дајем вам, истакао је Митрополит.

 

Замјеница градоначелника Града Загреба гђа Весна Кусин подсјетила је на свесрдну подршку градоначелника Града Загреба Милана Бандића који је потицао градњу новог школског здања Гимназије на Светом Духу у Загребу и прати њен развој и напредак. Госпођа Кусин је оцијенила да Школа код својих полазника развија оно што ми називамо космополитским духом.

 

Замјеник министра знаности, образовања и спорта проф. др Роко Андричевић је указао на систем хрватског школства који кроз постојеће моделе омогућава његовање језика и писма националних мањина.

 - Тренутно унутар државног система образовања ове моделе похађа укупно 2575 ученика учећи српски језик и ћирилично писмо, прецизирао је проф. др Андричевић.

 

Присутне је потом у име предсједника Републике Србије поздравила изасланица гђа Јасмина Митровић Марић које је раније посјећивала Гимназију и упозната је са програмом рада и успјесима ученика. Госпођа Марић је управо ученицима и наставницима честитала овај важан јубилеј указујући на светосавске основе просвјете и педагогије.

 -  Одупирући се властитом немару према култури памћења, његујући националну самосвијест и равноправност, развијајући слободно мишљење и стварање, српски и хрватски народ требају поштовати своје славне претке, нагласила је госпођа Митровић Марић.

 

Васкршњим поздравом Христос васкрсе - присутне у дворани поздравила је предсједница Републике Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. У свом обраћању Грабар-Китаровић истакла је како су ови јубилеји важни, не само по свом повијесном значењу, него и по ономе што значе и наговијештавају за будућност. „Дословце за будућност јер је ријеч о младима, који ће за коју годину пуним једрима запловити у живот и бити градитељи и своје и наше будућности“, рекла је Предсједница.

 

Честитајући десету годишњицу дјеловања Гимназије Кантакузине Катарине Бранковић, Предсједница Републике истиче како она надилази значење обиљежавања првог школског јубилеја. „Немогуће је, наиме, данашњи догађај гледати изван контекста укупних односа између хрватскога и српскога народа и њихових матичних држава“, рекла је Предсједница и додала како Република Хрватска жели бити држава стварне, а не само прокламоване толеранције. У том смислу истакла је толеранцију тек као темељ ономе што је крајњи циљ, а то је отварати мањинским заједницама простор афирмације њихових културних и вјерских идентитета те њиховој активној интеграцији у друштвени живот.

 

Предсједница Републике сматра да Гимназија, осим пружања општих знања и васпитних основа, промовише баштину православне духовности и српског националног идентитета и традиције. „Уједно, она својим ученицима отвара видике мултикултуралности и мултиконфесионалности и упознаје их с најважнијим садржајима хрватске културне и духовне баштине, чиме им олакшава интеграцију у све видике живота хрватскога друштва“, рекла је предсједница Грабар-Китаровић.

Свечани програм започео је уводним словом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја.

-  Jeдинствена је прилика, чак и наша обавеза, да на почетку поменемо имена првих учитеља који су пре две стотине година, у окриљу православне црквене општине,  1814. лета Господњег, у овом граду, започели систематско образовање српске деце. То су: Георгије Томић, Василије Степић, Јован Пелопида, Михаило Теодоровић, а деценију касније Симеон Милашиновић, Урош Гавриловић и Спиридон Трбојевић. Зашто се сећамо именâ утемељивачâ српског школства у Загребу? Да себи, а и другима, дамо одговор на питања: ко сам? коме припадам? куда идем? Или, још једноставније, да, сећајући се важних имена из прошлости, чувамо свој лични, верски, национални и културни идентитет, да развијамо сопствени поглед на свет и на друштво у коме живимо. На исти начин помињемо и драги нам лик блажене успомене митрополита загребачко-љубљанског Јована Павловића који је основао Српску православну општу гимназију Катарина Кантакузина Бранковић. Данас, када прођемо кроз велелепно здање Гимназије на Светом Духу и видимо савремене кабинете и дворане, испуњене веселим ученицима и озбиљним наставницима, јасан нам је далекосежни значај животног дела блаженопочившег митрополита Јована, указао је епископ Иринеј.

Знамо да тих година то није било нимало једноставно. Било је и оних који преостале Србе нису видели као део хрватског друштва. На жалост, видимо да их има још увек. Али, пре десет година било је у хрватском друштву, и то на одлучујућим местима, и таквих личности које нису биле за неједнакост и за поделе него су, подржавајући митрополита Јована и Српску Православну Цркву у Хрватској, желеле да пруже прилику новим српским нараштaјима, обезбеђујући им могућност за врхунско школовање у земљи у којој су, заједно са хрватским народом, живели и њихови преци и у којој су и сами рођени. И тим добрим, далековидим људима, изданцима хришћанске, а не неке друге Хрватске, упућујемо речи дубоке благодарности и молитву Васкрслом Христу, Дародавцу непропадивих добара, за њих, њихове домове и њихову домовину.

Драги ученици, искористите на најбољи начин овај дар ваше Цркве и друштва у коме живите! Ви се образујете да бисте дали допринос развоју и напретку духовности и културе српског народа, а у не мањој мери и развоју и благостању државе у којој живите. Неки од вас ће, можда, отићи у Србију или у неку другу земљу, али Хрватска је, увек и заувек, и ваша земља. Овде треба да остварујете своје животне жеље и снове, реалне, притом не мале и ситне, јер ви  ̶ од све српске деце у Хрватској, а и од многих вршњака у Србији, Црној Гори и Републици Српској   ̶ имате најбоље услове за рад и учење, нагласио је владика Иринеј.

 

Услиједила је потом монодрама Плач Катарине Кантакузине Бранковић у извођењу прослављене и загребачкој публици добро познате београдске драмске умјетнице Весне Чипчић. Монодраме прожете пјесмом хора Светоархангелског манастира у Ковиљу, који води јерођакон Јеротеј, протопсалт, а затим звуцима харфе умјетнице Иване Билишко и солоизвођењима мецосопрана Иване Србљан. Сценариј монодраме и цијеле свечане академије којом су се на величанствен начин Српска православна црква и Гимназија представиле публици у Загребу потписује београдска умјетница Ивана Димић. Одушевљење препуне дворане позоришта и најснажнији аплауз добили су ученици Гимназије по изласку на сцену, а након емитовања седмоминутног филма о Гимназији израђеног у продукцији Епархије бачке.

 

Памтећи мецене загребачке умјетности Христифора Станковића и Бранка Гавелу, како је касније истакао проф. др Милорад Пуповац,  у Хрватском народном казалишту на достојан и величанствен начин прослављени су јубилеји Гимназије и српске просвјете у Загребу.

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ.......

 

 

извор: сајт митрополије

 

 

Одаберите језик

DONIRAJTE

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

 

Вечерње

- сваким даном у 18.00 ч.

Јутрење

- сваким даном у 08.30 ч.

Бденије

- суботом и уочи празника у 17.00 ч.

Света Литургија

- недељом и празницима у 08.30 ч.

   

КАЛЕНДАР БОГОСЛУЖЕЊА

 

Црква је отворена сваког дана од 08.00 до 19.00 часова.

Православни календар