Група ходочасника из љубљанскога храма Светих Кирила и Методија је, од 8. до 11. јуна, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија, посјетила православне светиње Србије.

 

Групу је предводио парох љубљански јереј Раде Деспотовић, који је уочи поласка на ходочашће у љубљанском храму, уз присуство свих ходочасника, служио молебан за срећан и благословен пут.


У петак 9. јуна, у раним јутарњим часовима, поклоници су стигли до свог првог одредишта, манастира Љубостиње код Трстеника, задужбине књегиње Милице с краја 14. вијека. Kњегиња Милица се у својој задужбини и постригла у чин монахиње, добивши име Евгенија, и око себе окупила удовице властеле изгинуле у Боју на Косову. Љубостињска црква убраја се међу најрепрезентативније споменике моравске школе, а грађена је руком протомајстора Рада Боровића, познатог у народним пјесмама под именом Раде Неимар. Након манастира Љубостиње, путници из Љубљане упутили су се ка манастиру Жича, уз предах у туристичком драгуљу Врњачкој Бањи.


У манастиру Жича, Љубљанчани се срећу са предивним манастирским комплексом у чијем центру је храм Вазнесења Господњег. Манастир је подигнут од стране Стефана Првовенчаног и његовог брата Светог Саве у периоду између 1205. и 1225. године, са циљем да се у њему крунишу српски краљеви и устоличавају архиепископи и епископи српски. Након обиласка храма и манастирских знаменитости, путници су благословом сестринства ове свете обитељи били примљени на послужење у манастирској трпезарији.


У поподневним часовима првог дана ходочашћа, поклоници из Словеније долазе до Богородичине цркве манастира Студенице, коју је велики жупан српски Стефан Немања изградио крајем 12. вијека да буде мјесто његовог вјечног починка. Вјерници су се упознали са богатим историјским, културним и духовним предањем српскога народа и сами, по мјери своје отворености, доживјели радост овога светог мјеста. Цјеливали су мошти Свете Анастасије, мајке Светог Саве и Светог Стефана Првовјенчаног – монаха Симона и имали прилику да виде богату манастирску ризницу у којој се чувају значајне драгоцености наших предака.


Другог дана свога путовања, ходочасници су у манастиру Студенци присуствовали Светој литургији и узели учешћа у Трпези Господњој причестивши се Светим тајнама Христовим, а за све присутне су, након Литургије, студенички монаси припремили пригодно послужење у трпезарији манастирског конака.


После духовног и тјелесног окрепљења путници су наставили своје ходочашће ка манастиру Раковица код Београда, гдје су се поклонили почивалишту блаженопочившег патријарха српског Павла, након чега су посјетили и Храм Светог Саве на Врачару гдје су имали прилику видјети унутрашњост храма и његову крипту.


Поклоници из Љубљане из Београда су се упутили на Фрушку Гору, до посљедњег одредишта на своме ходочашћу – манастира Велика Ремета. У овој фрушкогорској светињи посвећеној Светом великомученику Димитрију, којег је по предању подигао српски краљ Драгутин, групу је срдачно дочекао игуман Стефан са својим братством.


У манастирском храму ходочасници су присуствовали празничном бденију, а након што су, угошћени од љубазних домаћина, у манастирским конацима провели вече и ноћ, приправљајући се у молитвеној тишини за Свету Евхаристију, у недељу Свих Светих су присуствовали Светој Литургији, на којој су се причестили Светим тајнама Тијела и Крви Господње, укријепљени молитвама и бесједом игумана Стефана.


Литургијско славље настављено је у манастирској трпезарији, гдје је за све сабране припремљена трпеза љубави. Игуман Стефан је овом приликом одржао пригодну бесједу, одговарајући на многа питања вјерника, а потом позвао и оца Рада Деспотовића да каже неку ријеч о животу цркве у Љубљани. У знак сјећања на ово ходочашће, отац Стефан је Црквеној општини Љубљана подарио књигу Српска патријаршија.


Духовно оснажени, испуњени радошћу и благодарећи Богу што их је удостојио овог ходочашћа светим мјестима Србије, поклоници су се у недељу, у касним сатима, вратили својим домовима у Љубљани.



Одаберите језик

ОБАВЈЕШТЕЊЕ!

Обавјештавамо посјетиоце веб презентације да још увијек радимо на превођењу странице на словеначки језик.

Хвала на разумијевању!

DONIRAJTE

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

 

Вечерње

- сваким даном у 18.00 ч.

Јутрење

- сваким даном у 08.30 ч.

Бденије

- суботом и уочи празника у 17.00 ч.

Света Литургија

- недељом и празницима у 09.00 ч.

   

КАЛЕНДАР БОГОСЛУЖЕЊА

 

Црква је отворена сваког дана од 08.00 до 19.00 часова.

Православни календар