У суботу 20. фебруара, у парохијском дому у Љубљани, одржано је још једно у низу Духовних вечери које организује Црквена општина у Љубљани. Предавање на тему "Шта је човјек, да га се сјећаш? (Пс 8,5)" одржао је др Драган Каран, доцент на Православном богословском факултету у Београду.
Предавач је присутнима указао на питање које је увијек пред нама, а које човјек поставља кроз историју, шта је човјек и уопште шта је живот. Бог је, према ријечима др Карана, из љубави и доброте створио човјека, као дјело и биће љубави, како би с неким ко је друкчији подијелио своје блаженство.
„Човјек је творевина а Бог је творац. Човјек је створен од Бога да би био заједничар и саучесник у Божанском животу. Бог саздава човјека по својој слици и сваки човјек у себи посједује потенцијале да буде син Божји, али, нажалост, свједоци смо да човјек то није успио да оствари,“ нагласио је Каран.
Он је додао да често заборављамо да је човјек створен за љубав, јер је и постојање сваког од нас је дјело и пројава љубави Божије. То се види и по то томе што су лијепе успомене сваког људског бића увијек везане за љубав, а оно што нам остаје у животу вриједно сјећања и памћења су управо тренуци кад смо доживљавали љубав других и кад смо љубав пружали другима.
Др Каран је истакао да је Бог човјека створио по Својој икони и подобију, де је Икона Божија у нама управо слобода - Божанска особина коју само човјек има у овоме свијету. Друга особина коју занемарујемо је љубав, а да би човјек био заједничар са Богом, то може остварити једино кроз љубав.
„Човјек је биће способно да воли, а вољети значи живјети за нешто живјети са неким. Данас често заборављамо да смо бића која кроз љубав можемо да партиципирамо једни са другима и без других не можемо да живимо, ни биолошки. Да бисмо живјели морамо заједничарити са другима,“ рекао је Каран.
Он је нагласио да је Бог људима дао потенцијал који смо несмотреношћу и злоупотребљавајући своју слободу изобличили кроз гријех, који је као девијација ушао у наш живот и константно омета човјека на његовом путу да постане хумано биће. Човјек је, не успјевши да се реализује као биће које учествује у заједници љубави с Богом и поред дате могућности да уђе у сферу бесмртног живота и превазиђе пропадљивост и смртност, подлегао законима творевине, чему је потврда смрт.
„Човјек је биће које је дјело љубави Божије и које, иако је пао иако је окренуо леђа Богу, није постао мрзак Богу. Он је и даље дјело које Бог истом љубављу воли и Господ уготовљава спасење за све људе који се одазову његовом позиву,“ рекао је Каран и додао да је одазивање позиву Јеванђеља полазак на пут хуманости, јер нема хуманости без Христа који нам показује сву љепоту хуманости и човјека.
„То се дешава кроз цијели живот, јер крај живота јесте Царство Божије гдје се требамо одазвати оном другом битном позиву: подобију Божијем, односно да се одазовемо животу у заједници с Богом. То се данас реализује кроз Цркву и црквени живот. То није ништа апстрактно него значи сабрање у храму, сабрање браће око Чаше Господње, да се упознајемо и да учествујемо у догађају који нам Црква пружа и Бог кроз Цркву даје нам спасење,“ објаснио је професор Каран.
По његовом мишљењу управо Црква треба да се користи свим достинућима како би се човјеку помогло на путу узласка са земље у Царство небеско, јер ћемо се многи наћи у загрљају Божије љубави неспремни да учествујемо у љубави и доброти Божијој.
„Зато нам је овај живот дат као благослов Божји да се учимо у љубави како да волимо једни друге, јер вољети није лако, поготову уз данашњу појаву да разним приземним периферним стварима дајемо предност у животу, свему осим најважнијем што смо као људи требали да остваримо у животу, а то је закон љубави – да волимо и да будемо вољени,“ истакао је др Каран.
Он је окупљенима поручио да својом љубављу требамо научити своју дјецу да воле, али и да се трудимо константно да будемо достојни њихове љубави.
„Љубав је свестран подвиг који захтјева цијелога човјека, и само кроз њу се и пројављује слобода. Само на такав начин се учимо да гледамо човјека као израз љубави Божије и као живу икону Живога Бога,“ нагласио је Каран.
Господин Каран није намјеравао својим предавањем дати одговоре на сва могућа питања која извиру из ове веома инспиративне теме, него је своје слушаоце хтио подстаћи на размишљање о човјеку, његовом назначењу и потенцијалу који може да употреби на спасење себе и ближњих, или, погрешним двигом своје слободе, и на сопствену пропаст, а да је предавање било пажљиво праћено од слушалаца потврђује велики број постављених питања и изнијетих мисли.
