Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије одржао је у суботу, 16. априла, у парохијском дому у Љубљани, предавање на тему „У сусрет Васкрсу“, у оквиру циклуса Духовних вечери Црквене општине у Љубљани.
Велики број вјерника окупио се у великој сали парохијског дома да чује живо свједочење свога архипастира, који је говорио о радости Христовог васкрсења и посту као припреми и уводу у ту радост.
Говорећи о Великом посту, Митрополит је нагласио да је он израз унутарње духовне потребе и специфичан период припреме за сусрет са догађајем васкрсења Христовог из мртвих, када се ми духовно припремамо да бисмо могли и да разумијемо и да прихватимо тај догађај.
„Пост је духовни подвиг, који се не исцрпљује само у посној храни. Ми током поста јачамо своју вољу и васпитавамо себе да размишљамо о ономе што је смисао поста, подсјећајући себе да нам је испуњавање заповијести Божије важно, да нам је живот немогућ без присуства Божијег, те да ми не можемо ништа сами учинити без благодати Божије, било да смо тога свјесни или не,“ рекао је Митрополит Порфирије.
Он је додао да се, постећи, ми полако почињемо сјећати тога, и уз одрицање од мрсне хране, уједно се трудимо да се одричемо и свакога зла у себи, прије свега злих и лоших помисли, јер отуда све проистиче.
„Свака ријеч, свако дјело свака навика, која се касније назива страст, заправо има свој почетак у помисли. Зато је потребно да водимо рачуна о духовној хигијени – хигијени ума“, подсјетио је Високопреосвећени и додао да се лоше помисли најбоље одбацују молитвом, која је током поста веома важно оруђе, зато што крајњи циљ поста није негативан, односно у одбацивању одређене хране, лоших помисли, дјела и поступака, него је циљ да постигнемо врлину, те да очистивши своје биће развијамо своје дарове, своје таленте које смо од Бога добили и развијамо врлину.
Митрополит је истакао да се ми кроз пост припремамо да се сретнемо са васкрслим Христом, који нам даје одговор на нашу суштинску емоцију, односно питање смртности.
„Васкрсење Христово је највећи празник јер је Христос побиједио смрт и то је основно питање наше вјере. Основно и суштинско питање за све људе откад постоје је питање живота, односно смрти – ако је смрт посљедња и коначна тачка наше егзистенције, онда је, уствари, живот својеврсна илузија. Ако је смрт посљедња перспектива све је онда бесмислено, бесмислена је љубав и човјек је најтрагичније биће управо онда када воли,“ рекао је Митрополит.
Високопреосвећени је посвједочио да је празник Васкрсења Христовог празник побједе над смрћу, те да Црква искључиво и само због тога и постоји као Његово тијело, зато што смо ми створени за живот. Смрт постоји као историјска реалност и својом интервенцијом у историји Бог долази да побиједи смрт и оставља Цркву као радионицу живота, простор присуства Божијег и присуства залога побједе над смрћу.
„Није једноставно вјеровати у то да је Бог дошао на свијет, узео на себе тијело, проповиједао, чинио чуда, осуђен, пострадао, распет и васкрсао из мртвих, али видите како много нас, без могућности да вјерује у надумну тајну да је Христос васкрсао из мртвих и побиједио смрт и учинио смисленим наш живот, итекако лако може да повјерује у различите облике магије која говори о натприродним појавама, чак и враџбине, ирационалне моћи које „посједују“ неки људи,“ рекао је Митрополит, додавши да многи од нас често одлазе код таквих да траже њихове „производе“, али нам је тешко да повјерујемо у то да је Бог могао да пошаље Сина Свога да побиједи смрт и васкрсне из мртвих, да би нама у залог оставио побједу над смрћу, како би и ми кроз Цркву, кроз своју вјеру и кроз заједницу с Њим, смрт заједно с Њим побиједили.
„Управо нас период поста подсјећа на то да треба да се припремамо за тајну побједе над смрћу и на сусрет са Христом, гдје се тајна побједе над смрћу не поима искључиво рационално него срцем и вјером, а то подразумијева да се преображавамо, да се мијењамо, да се боримо против самољубља, егоизма, мржње, оговарања и треба да постанемо нови човјек. Кроз пост ми смо позвани да читав наш живот буде један непрестани подвиг преображавања, да бисмо дошли до сусрета са васкрслим Христом, како да би радост васкрсења била много више од, рецимо, радости породичних сусрета. Да бисмо надишли ту врсту радости потребно је да кроз пост прођемо на прави начин, у непрестаном подвигу у коме скидамо са себе све зле наносе и намјесто страсти, развијемо у себи врлину која постаје простор и мјесто на које вјером може да се усели Бог и да нам та тајна васкрсења заиста постане разумљива, дио нашега бића и да ту тајну можемо да прихватимо егзистенцијално – читавим својим бићем, а не само умом и разумом,“ нагласио је Митрополит Порфирије.
Он је истакао да ми, окупљајући се и на овом мјесту и на богослужењима, не прихватамо смрт као посљедњу станицу нашега живота, јер у нама у нама постоји дубља глад за животом, односно вјечношћу, а то је глад за љубављу према онима које волимо читавим својим бићем и који нам живот значе.
Говорећи о лику Господа Исуса Христа, Митрополит је рекао да нам се он открива кроз празник Васкрсења, односно да он није само велики учитељ, који је дошао у свијет само да успостави неку нову философију, науку, неки нови морал бољи од других.
„И да је све то, био би највећи од људи, али не би био оно што је за нас у Цркви, оно што заправо јесте: Онај који дошао и узео на себе људско тијело, прошао све с тим људским тијелом, прошао и кроз саму смрт, да би смрт изнутра обеснажио управо својим васкрсењем,“ нагласио је Високопреосвећени Митрополит.
Владика Порфирије присутне је подсјетио да човјек и кроз само васкршње богослужење може осјетити да је смрт побијеђена, да је Христос заиста побиједио смрт, да су се отворила врата вјечности за нас, а да та вјечност није ништа друго него заједница са Богом из које извире неописива радост, неописиви мир, неописива хармонија, гдје осјећамо искључиво љубављу, не само према Богу и ближњима него према читавој творевини, гдје и себе осјећамо да смо дио творевине.
„Христос је побиједио смрт и зато треба да се молимо да нам Господ отвори духовне очи, да нам отвори срце да ту тајну појмимо и усвојимо, јер онда ћемо, овдје и сада, живјети вјечношћу и неће постојати ништа што може да нас поколеба до те мјере да постанемо очајни, што ће нас довести дотле да ћемо у било чему што нам се деси у животу пронаћи неки смисао и видјети прст Божји и свугдје ћемо видјети шансу за себе, да се потврдимо као боголике личности и као људи који су аутентични, који воле Бога, али и свакога човјека и читав свијет,“ поучио је слушаоце Митрополит Порфирије.
Он је још је посвједочио да је наша вјера – вјера у васкрсење из мртвих, јер је Христос Господ наш васкрсао и побиједио смрт за нас, те позвао све да се молимо Богу да будемо што више и чешће свјесни управо те чињенице.
Митрополит је након уводног предавања одговарао и на бројна постављена питања окупљених вјерника, а колика је била заинтересованост слушалаца свједочи и то да је дружење у љубљанском парохијском дому трајало више од два сата.
