Нови циклус предавања, којим се након љетње паузе наставља пројекат "Љубљанске духовне вечери" у Парохијском дому у Љубљани, отворио је у суботу, 17. септембра, љубљански парох јереј Раде Деспотовић, предавањем на тему „Одговорни смо за завјет Крштења“.
Отац Раде је на почетку предавања нагласио да тема Крштења спада у оне онтолошке, егзистенцијалне теме, јер се тиче нашег вјечног постојања. Спасење човјеково почиње онда када приступи Светој купјељи, у којој задобија почетак богомданих потенцијала, који се даље разрастају у живој Цркви Христовој.
Говорећи о данашњем поимању ове Свете тајне код већине вјерника, он је констатовао да је крштење одсутно из наших живота, односно да се оно признаје као неопходност, али је дубљи смисао и значење занемарен, стога је задатак пред свима нама да Крштење доведемо у везу са нашим животом.
Изнијевши историјске, старозавјетне праслике крштења, међу којима је и обрезање, као услов и знак припадања Израиљу - јеврејском народу, Деспотовић је говорио о Јовановом крштењу покајања, чији је циљ био унутрашња измјена и преоријентација од старог и огреховљеног живота – свлачење старог човјека са дјелима његовим и облачење у новога према лику Онога Који га је саздао.
„Кључни догађај у Новом Завјету, који нам тумачи Свету тајну крштења, описан је у Јовановом јеванђељу, у разговору Христа са Никодимом. Христос открива Никодиму новозавјетну тајну рађања одозго, са неба, као једини услов гледања Царства Божијег. То ново рођење бива водом и Духом. Дух посредује у рођењу човјека, конституише његово биће и рађа га за другачији начин постојања,“ истакао је свештеник Раде.
Он је подсјетио слушаоце да се на Христове ријечи надовезује Свети апостол Павле, који указује да крштење Духом Светим своју актуализацију поприма у Цркви као Тијелу Христовом и на органску везаност онога који се крштава и Цркве као Тијела Христовог.
„На питање шта изграђује Тијело Христово, Апостол одговара, да су то различити дарови Духа Светога, који се примају на крштењу. Ти дарови нису никаква награда која се даје појединцима ради њиховог самосталног изграђивања, већ представљају различите функције, односно службе, једног истог Тијела, те живот одржавају служећи једни другима,“ нагласио је отац Раде.
Тумачећи израз „царско свештенство“, који за прве хришћане користи Свети апостол Петар, Деспотовић је истакао да свештенство припада цијелој Цркви, а то значи да су у Цркви сви ушли у свештеничко достојанство, јер су сви приступили Цркви кроз Свето крштење.
„Можемо слободно да кажемо да Света тајна крштења уводи у свештену јерархију, јер сви који су крштени они су и рукоположени, односно посвећени. Неко од тих посвећених, рукоположених, бива призван Духом Божјим да служи као свештеник олтара, али је јасно да свештентво олтара произилази из свештенства народа Божијег. То значи да у Цркви не постоји онтолошка и природна разлика међу њеним члановима већ само функционална,“ рекао је он.
Отац Раде је закључио да је у Цркви веома важна одговорност једних према другима, те да нас Крштење на то обавезује, јер нас оно као живо камење уграђује у дом духовни.
О заинтересованости за ово предавање свједоче и бројна питања слушалаца која су услиједила.
