Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј увео је данас, 13. јула 2014. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу Високопреосвећеног г. др Порфирија, досадашњег Епископа јегарског, у трон Митрополита загребачко-љубљанских.
Његовој Светости су, уз новоустоличеног Митрополита, саслуживали митрополити аркадијски Василије из Антиохијске Патријаршије и црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећена господа епископи: карпасијски г. Христофор из Кипарске Архиепископије, бачки Иринеј, изабрани жички Јустин, аустралијско-новозеландски Иринеј и изабрани аустријско-швајцарски Андреј.
Такође, саслуживали су и архимандрити лепавински Гаврило, изабрани епископи: јегарски Јероним, средњоевропски Сергије, топлички Арсеније и тимочки Иларион, затим, протојереј-ставрофор др Саво Јовић, јеромонах Исихије из манастира Ковиља, презвитери Евстатије Анастасопулос и Харалампије Теодасис из Атине и Панајотис Костас са Кипра, као и ђакони: Владимир Руменић, Ненад Радаковић и Прокопије, из Антиохијске Патријаршије.
Богослужењу је, поред господе епископа: осечко-пољског Лукијана, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, далматинског Фотија, бихаћко-петровачког Атанасија, захумско-херцеговачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, горњокарловачког Герасима, крушевачког Давида, изабраног славонског Јована, умировљеног зворничко-тузланског Василија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, присуствовало мноштво свештеника, као и монаси и монахиње из манастира: у Ковиљу, Крке у Далмацији, Жиче, Лепавине, Васкрсења Господњег у Каћу, Ваведења у Београду и других светих обитељи.
Данашњем свечаном богослужењу присуствовали су кардинал Јосип Бозанић; надбискуп Алесандро Дерико, апостолски нунције у Хрватској, надбискуп београдски Станислав Хочевар, бискупи: љубљански Андреј Главан, сисачки Владо Кошић, пожешки Антун Шкворчевић, цељски Станислав Липовшек, изасланик Председника Србије Јасмина Митровић Марић, подпредседник Владе Србије и министар иностраних послова Ивица Дачић, министар правде и државне управе Никола Селаковић, министар спорта Вања Удовичић, градоначелник Загреба Милан Бандић, председник Скупштине Републике Српске Игор Радојчић, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, представници највиших државних институција, дипломатског кора, верских заједница и јавног живота Загреба, Хрватске и Србије.
Појали су хор Преображенске цркве под вођством госпође Иване Србљан и хор Светоархангелске обитељи манастира у Ковиљу, са диригентом јерођаконом Јеротејем.
На крају Божанске Литургије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Преосвећени г. Андреј, новоизабрани Епископ аустријско-швајцарски, а у трон митрополита Епархије загребачко-љубљанске г. Порфирија су увели Високопреосвећени Митрополит аркадијски г. Василије и Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј. Уручивши архијерејски жезал Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију, Његова Светост Патијарх српски г. Иринеј је, између осталог рекао:
- Долазите на упражњени трон митрополита Јована, који је на овом трону био више од 30 година и оставио трага у животу ове Епархије. Он је наставио пут својих претходника, као што и од Вас очекујемо да наставите свети пут својих претходника. Он је тај пут трасирао добром трасом. Долазите у епархију, која је, како у ближој тако и даљој прошлости, прошла тежак и трновит пут, пут страдања. Долазите у епархију и народ са којим делимо историју и судбину. Нажалост, прошлост нам није много славна, али смо позвани сви Христовом љубављу да надилазимо оно што је наше и људско и да у свему покажемо присутног Господа, који је својим ученицима и свима нама рекао: Ја сам са вама у све дане до сврштека века. Црква која Вас је изабрала жели да се у своме раду држите љубави Јеванђеља. То је најбољи пут и начин да се надиђу сви проблеми који постоје међу људима. Имајући у виду Ваше карактетрне особине, да сте човјек дијалога и човек који уме водити разговоре, који у сваком човеку гледа оно што је битно, надамо се да ћете на овом месту показати те особине и учинити оно што је потребно и нашој Цркви и нашој браћи римокатолицима да заједничким силама и снагама надиђемо многе ствари из наше неславне прошлости и да данас будемо од што веће користи пре свега Цркви којој припадамо. Наша и Римокатоличка Црква биле су једна Црква и позвани смо да чинимо све да поновно дођемо до жељеног и веома потребног јединства. Тај пут је дуг, али ако не буде првог корака, неће бити ни стотог ни хиљадитог, а надамо се да су учињени први кораци у нашем зближвању – рекао је патријарх Иринеј.
Патријарх је обраћање митрополиту Порфирију завршио речима очинске поуке, подршке и љубави, потсећајући на светле примере пређашњих митрополита на овој катедри: исповедника Доситеја, митрополита Дамаскина и митрополита Јована, позвавши Митрополита да своје богомдане дарове искористи на добро пре свега српског православног народа, али и браће римокатолика и других хришћана, као и да негује добре односе са свим другим народима и верама у Хрватској и Словенији.
Затим се Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и свим присутнима обратио Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије:
- Духу Светоме и сабору отаца Цркве наше благоизволе се да се мени најмањем међу свима додели жезал митрополита славне Митрополије загребачко-љубљанске.
Смирeно исповедам пред живим Богом, пуноћом Цркве и вама оци, браћо и сестре да сам немоћан и слаб, да немам чиме да се похвалим осим слабостима и гресима својим! Осећам да нисам достојан наследник својих великих и светих претходника на овом трону: светог исповедника митрополита Доситеја, митрополита Дамаскина и митрополита Јована. Међутим, знам да успех у служењу Богу и ближњима не зависи од наших могућности него од благодати која се „у немоћима показује савршено“ (2 Кор 12,9). Дух дише где хоће и премудро бира управо „оно што је слабо пред светом да посрами оно што је јако“ (1. Кор 1,27). Укрепљен овим павловским парадоксом и силом Јеванђеља Христовог, знам да можемо „све у Христу који нам моћ даје“ (Филип 4,13) и знам да је „наша способност од Бога “ (2. Кор 3,5).
Зато данас обузет надумном радошћу долазим у Загреб не у своје име него као епископ Цркве Христове, да будем смерни слуга у домостроју спасења, у телу и крви Христовој. Долазим у служби вишој од анђелске и херувимске, у служби епископској која је Икона Христова, која је продужавање Христовог првосвештеничког богослужења. Задатак ми је као епископу да сабирам у једно разједињени народ Божији, да изграђујем тело Христово, и да све водим у Царство Божије, да проповедам Јеванђеље, крштавам и служим божанствену Литургију која оприсутњује Царство небеско на земљи. Долазим са жељом да служим свима, да непрестано приносим себе другима на дар, да никада не тражим своје, него да увек, Христа ради делам за добробит ближњега.
Зато браћо свештеници, перподобни монаси, верни народе Божији, богомспасаване поверене ми Митрополије загребачко-љубљанске, на првом месту поздрављам вас литургијским возгласом: „да буде благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама“.
Љубљена православна браћо и сестре, пре свега, због вас долазим у име Христово и зато, у овом светом часу позивам све, вас који сте активни, живи чланови Цркве Христове, али и вас који сте из различитих разлога занемарили свој православни идентитет, да слободно и без страха исповедате своју православну веру, али пре свега да по тој вери живите како би она давала суштински смисао вашем животу, и како бисте нашли у њој одговоре на животно важна, егзистенцијална питања. Како бисте кроз веру, и сабирајући се на светој Литургији сусретали распетог и васкрслог Христа, који је смрт победио и вечни живот учинио доступним сваком човеку. Да постанемо учесници тог живота и да се сјединимо са Христом и кроз Њега једни са другима, јесте назначење и циљ нашег живота. Самосвест, свест о томе ко сте, чување и неговање свог духовног идентитета, неопходан је предуслов унутарњег мира, психолошке стабилности и осећања пуноће живота. Али, самосвест је и предуслов препознавања непоновљиве вредности сваког другог и другачијег као ближњег, као пријатеља. Једино љубав према себи и свему своме као дару Божијем, љубав која није себичност и самољубље, него поштовање себе као храма Духа Светога, рађа љубав и пуно поштовање према суседу, или боље рећи према сваком човеку који је такође сасуд - храм Божији. Та и таква љубав према своме, као и љубав према другом и другачијем, јесте обавезни предуслов за суживот. Предуслов који подразумева признавање другоме права на живот и прихватање другог онаквим какав јесте.
Долазим из Епархије бачке у којој вековима уз православце живе католици, протестанти, Јевреји, у новије време, браћа муслимани, као и припадници малих верских заједница.То је окружење у којем ме је учио мој духовни отац, овде присутни владика Иринеј да: бити хришћанин, значи не само живети поред другог и просто га толерисати, него значи живети за другог, јер хришћанин у сваком човеку – независно од његове вере или нације, препознаје живу икону Божју и у њему љуби свог боголиког брата или сестру. Хвала му на том дару! То је наша вера, њу ћу бескомпромисно на сваком месту и у сваком трену животом и речју сведочити и на њу ћу непрестано и вас потсећати браћо и сестре.
Ви живите у Хрватској и Словенији, слободним државама, чланицама Европске уније. Државама чији закони гарантују и ваша права, грађанске и верске слободе. Али, што је несравњиво важније, гарант наших права и слобода јесте хришћански етос који негују људи у ове две државе, а пре свих овде присутни кардинал Бозанић и надбискуп Главан, као и остала браћа бискупи, те присутни представници државних власти и друге одговорне личности које ћу срести данас и наредних дана.
Дакле „не бој се мало стадо“ поручује сам Господ, а свети Павле, апостол народа, додаје: „Стојте дакле чврсто у слободи којом нас Христос ослободи. Нека ваша вера кроз љубав дела и да љубављу служите један другоме“ (ср. Гал. 5,1-26).
Рекао сам и понављаћу да долазима са радошћу, без предрасуда и отворена срца у односу на све грађане Хрватске и Словеније. Поздрављам све: католике, остале хришћане, браћу других вероисповести, али и атеисте и агностике. Увек ћу искрено бити спреман за дијалог са свим добронамерним људима. А дијалог и помирење ће бити начела која ћу настојати да примењујем у пракси јер верујем да су то вредности које извиру из саме сржи Христовог јеванђеља.
Политиком у модерном смислу те речи; политиком као неретко извитопереном борбом разних структура за моћ и утицај; политиком која је често препуна неправде и тежње за остварењем личних интереса – никада се нећу бавити. Али, политиком у изворном значењу, не само да хоћу, него и дужан сам да се бавим. Јер, политика у своме изворном значењу јесте брига за заједницу, која треба да буде утемељена на врлини, правди и истини. Грчка реч политиа на латински језик се преводи речју республика што значи јавна ствар. За заједницу и јавну ствар, за друштво и друштвене проблеме или општи заједнички живот и добро, одговорни смо сви. Црква и верске организације нису одвојене од друштва. И то не само на локалном, него и на глобалном нивоу. Нарочито данас када је угрожено и унижено људско достојанство, када је угрожена породица, када имамо пораст различитих врста екстремизама, пада наталитета, загађење човекове средине, насиље, различите етичке и биоетичке безизлазе и када су глобално, глобализацијом пољуљани и угрожени традиционални системи вредности, потребан је глас разума, и лековити глас Цркве. Отворен сам за заједничко деловање са свима који деле ову бригу, али пре свега са католицима и протестантима, као и са другим верским традицијама. Истовремено сам спреман за дијалог са свима који нису сагласни са мојим идејама, али су отворени за њихово разматрање и разговор.
Речи поуке које сте ми Ви, Ваша Светости упутили, убедљиво сведоче да Вас је Божја промисао довела на трон Светог Саве. Јер Свети Сава је, као благодатни брат Христов, како каже Свети Николај жички и охридски, прилазио свим крштеним народима као браћи Христовој, а не као странац странцима. Народи су то осећали, и зато су Саву с љубављу примали, с поштовањем слушали и с тугом испраћали. Он није ходио по свету да прославља српски народ но да прославља Христа, љубав над љубављу. Због тога је свет заволевши њега и његов народ заволео. И то је поука за мене, за моје свештенике и вернике. Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију. Зар је могуће другачије, кад апостол Павле благовести: „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исус“. У Христу се све супротности укидају. Постоји само богатство различитости, које је позвано да једно по љубави у Христу буде.
Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека. На то ме подстиче и символика трга на коме се налази овај Преображенски храм, трга који носи име Петра Прерадовића, знаменитог песника, који је својим животом спајао српски и хрватски народ.
Неће ми бити тешко да и овај лепи, песмом опевани бели Загреб град, волим, не тајно као што се воле они из завађених породица, како пева Арсен Дедић, песник који такође чини част и српској и хрватској култури, него јавно и транспаренто императивном љубављу Христовом. Истом љубављу волећу и Љубљану, као и све градове и сва места ове богоспасаване епархије као моје нове домовине.
Дужан сам да се захвалим хришћанској, али и читавој хрватској јавности што ми је јавно, медијски приредила дивну дободошлицу, са моје стране ничим заслужену. Садржај добродошлице у складу је са јеванђелским и оним хуманистичким принципима који и мене изражавају. То ме уверава да ћемо и у данима који предстоје сарађивати на добробит свих.
Вама, Ваша Светости и свим члановима Светог Аријерејског Сабора из свег срца захваљујем што сте мојој недостојности указали поверење и доделили ми архијерејски жезал и високо звање митрополита загребачко-љубљанског.
Осећам потребу да данас искажем посебну благодарност моме духовном оцу, епископу бачком господину Иринеју, који ме готово две трећине живота, уводи у тајну Христа. Преосвећени Владико, све што имам од Господа кроз Вас сам примио. И даље се уздам у Вашу мудрост, молитве и подршку.
Шта да кажем за свету обитељ Ковиљску, која је нашој Цркви у овом поколењу подарила четворицу епископа. Иста искушења, али и исте радости и лепоте духовног живота делили смо и делићемо. Данас ова моја слава и част припада њима, а не мени.
Дубоку благодарност изражавам митрополиту аркадијском г. Василију, представнику Антиохијске Патријаршије, из Сирије, где данас страдају хришћани, православни, католици, протестанти. Захваљујем Епископу карпасијском г. Христофору, представнику Кипарске Архиепископије, браћи свештеницима који су дошли из Грчке, Русије, Словачке и са других страна.
Исто тако захваљујем кардиналу Бозанићу, надбискупима и бискупима, заједно са њима представницима других традиција који су својим присуством посведочили љубав према овдашњој православној заједници.
Захваљујем се и свима вама који сте данас овде присутни и молим све да се и даље молите за мене. Да будемо достојни Царства Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и кроз све векове! Амин!
Свечаност устоличења Митрополита загребачко-љубљанског настављена је трпезом љубави у загребачком хотелу Westin. Свечаном ручку су уз Светејшег Патријарха г. Иринеја и архијереје, високодостојнике Католичке Цркве у Хрватској и Словенији, присуствовали председник Републике Хрватске г. Иво Јосиповић, председник Сабора Хрватске г. Јосип Леко, изасланик Председника Србије Јасмина Митровић Марић, подпредседник Владе Србије и министар иностраних послова Ивица Дачић, министар правде Никола Селаковић, министар спорта Вања Удовичић, министар просвете Републике Хрватске Ведран Морнар, министар просвете и културе Републике Српске Горан Мутабџија градоначелник Загреба Милан Бандић, председник Скупштине Републике Српске Игор Радојчић, председник Српског народног већа Милорад Пуповац, представници највиших државних институција, дипломатског кора, верских заједница и јавног живота Загреба, Хрватске и Србије.
Високе госте речима добродошлице поздравио је досадашњи администратор Епархије загребачко-љубљанске Епископ далматински Фотије. Затим су се присутнима обратили и председник Републике Хрватске Иво Јосиповић, изасланик Председника Србије Јасмина Митровић Марић, потпредседник Владе Србије и министар иностраних послова Ивица Дачић, министар правде и државне управе Никола Селаковић и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.
