Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије је, у суботу, 10. децембра, у парохијском дому у Љубљани, био гост "Љубљанских духовних вечери" љубљанске црквене општине, гдје је пред великим бројем слушалаца одржао предавање са темом „Света тајна брака“.
Митрополит Порфирије је на почетку предавања појаснио да је Бог у кога вјерујемо, Света Тројица – Отац, Син и Свети Дух – дубинска и суштинска заједница личности и заједница љубави, модел живота који је у темељу живота Цркве и у темељу људског рода. Стога смо и ми створени по слици и прилици Божијој да бисмо се реализовали као бића заједнице.
„Ми јесмо човјек – остварена икона Божија, али се уподобљавамо Богу искључиво када смо бића заједнице. То не значи свако мора бити физички окружен људима, јер није географски принцип тај који дефинише нас као бића заједнице. Можемо бити у пустињи, а да смо у интензивнијој заједници са свим људима свијета него неко ко живи у милионском граду, јер је то унутарња категорија и питање љубави према другим људима, која може да се манифестује прије свега и изнад свега кроз молитву,“ нагласио је Митрополит.
Он је истакао да је Бог још у Рају установио брак да би људима олакшао да дођемо до смисла свога постојања, а можемо доћи искључиво кроз заједничарење. Господ је већ по стварању човјека благословио брак и том приликом открива Циљ брака као свете тајне, дајући заповијест – да двоје буду једно.
„Брак је од фундаменталног значаја за живот Цркве. Ми се данас у свијету често суочавамо са одсуством било какве идеје о светости и било каквој вриједности брака. Данас је то забава, или се чак сматра сувишним, спутавајућим за индивидуална права, слободе, за индивидуалну афирмацију, реализацију итд. Замислите какво је то отуђење од изворног значаја и смисла постојања да смо дошли до тога да се брак данас сматра штетним или отежавајућом околношћу за остварење личних права,“ констатовао је Високопреосвећени.
Митрополит је истакао да је Бог брачну заједницу установио да би се она развила у породицу, али прије свега да би се човјек реализовао као биће заједнице – да двоје буду једно.
„То је могуће постићи са оним што је смисао живота, оним за шта смо створени и оним што је наш основни потенцијал на коме се све темељи, а то је љубав. Љубав је заправо енергија која покреће све у нашем животу и та љубав има само два могућа смјера: љубав према себи и љубав према Богу. У зависности шта је од тога претежније, зависиће и наш однос према другим људима, а брак постоји да бисмо тај потенцијал развили онако како треба,“ нагласио је Митрополит.
Он је посвједочио да нам је Бог дао љубав да бисмо могли да остварујемо заједницу и да бисмо, заправо, реализовали себе као бића заједнице, а дао нам је брак да бисмо ту енергију развијали унутар брака, не теоретски него практично и у свакодневном животу постајали љубав, тако да би се наш живот претварао у љубав.
„Муж је добио жену и жена је добила мужа да би смо се, кроз свакодневни живот, у оквирима међусобних неспоразума, на темељима различитости, у оквирима несугласица, међусобног супротстављања, али и жртве и љубави и покушаја прихватања једно другога, научили да волимо. Добили смо тај потенцијал који тек треба да постане наш животни садржај. Муж је добио жену, да би научио да воли и да би се претварао у љубав, те да би кроз њу сви људи овога свијета постали његови ближњи. Јер ако се ту не научи да воли, у пракси и конкретно, гдје постоји и биолошка међусобна привлачност, нема шансе да ће икада икога вољети,“ рекао је владика Порфирије.
Високопреосвећени Митрополит је нагласио да искључиви циљ и смисао брака јесте да двоје постану једно, али данас, нажалост, често имамо често ситуације кад двоје уђу у брачну заједницу, да у почетку постоји нека привлачност, љубав или допадање, али протоком времена они постану потпуни странци, а онда остају у брачној заједници или из практичних разлога или због дјеце, те додао да, уствари, дјеца долазе као нове саднице у брачну заједницу и ту треба да добију као највећи капитал и насљеђе управо љубав, како би и они са неким другим постали једно и потом наставили да се васпитавају и развијају у љубави као домаћој цркви.
„Често они који имају дјецу размишљају о томе како васпитати дјецу, па их бомбардују разним знањима информацијама, већ од предшколског узраста уче језике и оптерећују се разним непотребним стварима – правимо од њих мале компјутере, а заправо најбоља инвестиција и најбољи дар дјеци је међусобна родитељска љубав,“ рекао је Митрополит и истакао да колико год је нормално и важно да се родитељи распну за своју дјецу и да читаво своје биће дарују својој дјеци, једнако је важно ако не и важније да непрестано, из дана у дан, узрастају у љубави, да њихова љубав расте и да се међусобно сједињују, јер ако то буду даровали својој дјеци, једну љубавну атмосферу и амбијент у коме расту, дјеца ће засигурно бити духовно и психолошки стабилна, а онда ће стицати и разна знања неопходна за живот.
„Да двоје буду једно могуће је кроз љубав, али је то немогуће без присуства Божијег, јер брак је увијек заједница између мушкарца и жене гдје је благодат Божија присутна,“ нагласио је Митрополит Порфирије.
Он је подсјетио да о значају брака најбоље свједочи сам Господ, кроз чињеницу да је он почео да открива себе као Спаситеља и Месију управо својим присуством на једној свадби.
„Христос је на свадби у Кани Галилејској претворио воду у вино, управо да покаже да је Брак тајна, да је брак чудо и да је брак, као простор остварења назначења због којега смо дошли на земљу, могућ једино кроз присуство Божије, кроз присуство Христово у нашој брачној заједници,“ рекао је владика и нагласио да је брак је институција коју је нама људима Господ оставио као један педагошки простор и полигон, који нам олакшава да дођемо до подобија Божијег.
