У суботу, 11. новембра 2017, на дан светог Аврамија Затворника и преподобномученице Анастасије Римљанке, манастир Лепавину су посјетиле групе ходочасника из Вићенце (Италија) и Љубљане.
Свету литургију су служили јеромонах Василије (Србљан), сабрат лепавинске свете обитељи, јереј Раде Деспотовић, парох у Љубљани, јереј Далибор Ђукић, парох у Вићенци, и јереј Радован Димитрић, парох у Копривници.
Велики број ходочасника је на позив свештеника: „Са страхом Божјим и вјером приступите!“ пришао да прими Свете Тајне Тијела и Крви Христове.
Након Свете литургије, поклоничке групе су обишле манастирску капелу Светог Тихона Задонског, као и гроб блаженопочившег архимандрита Гаврила (Вучковића).
Молитве за здравље ходочасника и њихових сродника испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске читао је о. Василије са присутним свештеницима.
За све вјернике је била припремљена трпеза љубави, на крају које је о. Раде изговорио кратку бесједу: „Желим да изразим благодарност и захвалност што сам данас као свештеник љубљанске цркве дошао са својим народом на ово преблагословено место, у ову живу Цркву. Ево, срели смо се са литургијским слављем, пре свега, учествовали у њему, духовно се нахранили и духовно обогатили. И по мери отворености, свако је од нас у себе уградио оно што је могао да прими. По мери свога труда и свога очишћења, човек и прима те благодатне дарове, уграђује их у себе, живи са њима, живи са том славом, труди се да ту славу што више задржи у своме бићу, у своме срцу, уму и вољи, не би ли то искуство могао да пренесе свим оним људима са којима се среће. Ми смо дошли овде да узмемо благослов овог свештеног братства, благослов иконе чудотворне Пресвете Мајке Божје, целивали смо и поклонили смо се њој, добили смо снагу, духовно окрепљење и надахнуће. Дух нам се разгалио и са још већом пажњом према себи и другима одлазимо у Љубљану да ширимо ту радосну вест. То је, дакле, сва суштина нашег хришћанског живота и наше хришћанске мисије. Неизмерна хвала нашим оцима који се подвизавају у овој светој обитељи, који одстојавају овде у свештеним молитвама, узносе молитве за све нас... Ми осећамо да немамо много врлина и немамо много хришћанског надахнућа без молитава других, и јако је битно да се неко Богу моли за нас; да остављамо имена наших милих и драгих у храмовима, да се неко други моли за нас, да неко други наше биће и личност, наше бриге и проблеме и искушења помиње пред лицем Бога Живога. Зато неизмерна хвала нашим оцима. Хвала и на овој предивној трпези божанске љубави, ево, укрепили смо се и телесно, трпеза је пребогата, као да је мали Васкрс. Тако ћу вас данас поздравити и захвалити се свима: Христос васкрсе!“
У манастирску Књигу гостију отац Раде је написао: „Дана 11. 11. 2017. служили смо Свету Литургију и помолили се Господу Богу и Мајци Божјој. Надахнули смо се благословом светиње и укрепили дух, срце и вољу за нове животне подвиге. Молитвама отаца ове свете обитељи Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас!“
Отац Далибор је написао: „Ових дана навршава се 14 година откако ме је блаженопочивши отац Гаврило припремио за св. тајну рукоположења. Тада сам се први пут напојио благодати са овог светог извора Мајке Божје. Захваљујући Њој и данас смо служили Свету Литургију. За будућност нам остаје нада да ће нас Мајка Божја у овој светињи и даље окупљати“.
Извор: Манастир Лепавина
