Служењем Свете литургије и пригодним свечаностима, у Љубљани је прослављен празник Светог Саве, заштитника Српске цркве и њеног првог архиепископа и просветитеља српског народа.
Прослављање највећег српског светитеља почело је Светом литургијом у храму Светих Кирила и Методија, у недељу 26. јануара, на којој је началствовао протојереј Борислав Ливопољац уз саслужење братства љубљанског храма. Он је бројним верницима и деци окупљеној у храму, у својој беседи најпре честитао српску славу Светог Саву, а потом их подсетио на Савину преданост Христу и његов труд за добробит српског народа.
Након Свете литургије и славског обреда, уприличен је традиционални програм на коме су најмлађи светосавци, полазници часова веронауке при љубљанском храму, певањем химне Светом Сави и пригодним рецитацијама оживели успомену на лик и значај Светог Саве за српски народ. Црквена општина је и ове године обезбедила богате пакетиће за све малишане окупљене на овој свечаности.
Потом је у препуној свечаној сали парохијског дома одржана свечана Светосавска академија, коју је певањем химне Светом Сави отворила сопран Тијана Криваја, студент друге године мастер студија на Музичкој академији Универзитета у Љубљани. Светосавском беседом присутнима се обратио љубљански парох јереј Раде Деспотовић, а потом су, у уметничком делу програма наступили Миле Ђурђевић, студент хармонике на Музичкој академији у Љубљани, сопран Тијана Криваја, песникиња Весна Петровић, Анастасија Грубљешић и Агнија Ливопољац, те чланови Српско културно-уметничког друштва „Видовдан“ из Љубљане. Академију је водила Слободанка Марчета, професор српског језика и књижевности.
Светосавска прослава настављена је на сам Савиндан, у понедељак 27. јануара, служењем Свете литургије.
У наставку, доносимо текст светосавске беседе оца Радета Деспотовића:
„Часни оци, драга браћо и сестре, духовни потомци Светога Саве,
Како да се не разгали дух наш, како да не заигра срце наше од преобиља радости, која долази са именом - Свети Сава, од данашњег литургијског славља у част имена Божијега и у част Његовога вернога слуге Растка Немањића, монаха Саве. Све небеско је данас са нама и небо поново проговара својом љубављу, на нама разумљив начин. Морамо одмах признати да је тај начин по много чему јединствен и непоновљив. Ово слово, упућено у част светитеља Саве, враћа нас осам векова уназад, где се нећемо исцрпљивати његовим биографским подацима, вама већ познатим, него ћемо покушати да созерцавамо, молитвено се удубљујемо у његову агиографију, његов светитељски лик и његову философију живота, познату свима нама као светосавље. Ми, Светитељу Саво, као твоји духовни потомци, молитвено те преклињемо, као свеца Божијега, да нас примиш у свој светитељски простор и да нам бар делимично откријеш тајну твога благодатнога срца, тајну твоје просвећене душе, тајну твога озаренога ума светлошћу Божанском и тајну твоје снажне воље да безрезервно служиш Христу од младости своје.
Док је још био дете Растко, у њему се запалила и родила несебична љубав Божија, записаше нам његови животописци Доментијан и Теодосије. Посведочише нам да је било немогуће зауставити га на путу Божијем, да је чежњиво ходио само напред у сусрет своме љубљеноме Христу. Већ тада, као млади царевић, имао је сва блага овога света, али му ништа срцу није прирасло што време мења и руши, што прашина прља, болест квари, смрт уништава и гроб са земљом изједначава. Свети Сава је у младости својој поставио избор између два добра, царства земаљскога и царства небескога, и изабрао је веће добро.
Где је тајна његовога светога или светлога лика? Где да лоцирамо његову величину? Да ли у томе што је оставио земаљско царство, што се даноноћно подвизавао, босоног ходио по врлетима светогорским, предавао молитвеним вапајима и разним испосничким истјазавањима… Све ово јесу само средства којима се млади Растко покретао у сусрет Христу, да би се дотакао скута хаљине његове. Дакле, снага светога Саве произилази из сусрета са Христом Богочовеком, са примањем благодатног огња у душу своју, са поистовећењем нарави своје са Христовом, са стицањем ума Христовог. Свети Сава је постао и остао брат Христов. Браћа су моја они који слушају реч Божију и извршују је. (Лк.8,21)
У души Светитеља Саве, у новом благодатном сасуду, постављају се нови јеванђељски темељи, нови видици, на којима ће градити кроз цео свој живот, а и по своме представљењу, духовну, културну и националну грађевину коју препознајемо као философија светосавље.
Зар, браћо и сестре, за нас светосавље није апостолска проповед, изречена српским језиком и разумљива српском менталитету? Попут великога апостола Павла који мисионари у медитеранском цивилизованом свету и Свети Сава мисионари међу својим сународницима. Открива нам јеванђељску стварност, открива нам православље као правоживље, калеми православну веру на народно стабло. Свестан је био да се вера мора коснути душе да би човек избегао искушење храњења себе на њивама глади. У тој својој мисији знао је да ни организација црквена, државна и политичка не значе ништа уколико се не изгради храм који се зове човек. Његов главни задатак јесте васпитати српскога човека, охристовити га, сродити са Христом, оплеменити, одуховити и просветити. Вођен светачким начелом да сваки здрав организам рађа и здраву организацију, улази у народ и својим примером и својом речју утиче да се организам, да се народна душа мења и преображава Христовим духом.
Видимо да је Свети Сава у свему био звезда водиља српскога народа. Зашто је то тако? У исти мах скроман и узвишен, прилазио је људима са осмехом, благ и испуњен љубављу, уносио је у домове доброту, радост и мир. За свакога је имао праву реч као човек који познаје танане тајне срца људског. Био је на путу истине. Осећала је то душа српскога народа и зато су ослонац своје снаге тражили и имали у њему, принцу свете лозе Немањића, који је круну заменио вечном жртвом и љубављу за свој народ. Ја сам пут, истина и живот - каже Господ. Зато човек верује ономе ко је на том истинитом путу, а врло брзо губи поверење и напушта следбеност ономе ко пут усмерава на своју корист и добробит. Зато пропадају лажне идеологије, а светосавље на путу истине траје у времену већ 8 векова, утемељено у вечности.
Имао је Свети Сава многе дарове, прагматичне, практичне, организационе, као да је рођен у западноме свету и у исто време је био човек дубоке молитве, благодатне тишине и имао све оне одлике источњачкога духа. Та његова синтеза истока и запада, рекао бих у духу владике Николаја изнад истока и запада, омогућиће му да постане почетак свих почетака једнога народа. Први Архиепископ српски, са седиштем у Жичи поставља и устројава канонску структуру цркве, први Просветитељ, државник, политичар и дипломата. Био је законодавац, састављач номоканона или Законоправила, творац Студеничког и Хиландарског типика. Све ово што је Свети Сава учинио и урадио за свој народ дало је огромну снагу, храброст и јединство истом том народу, нарочито пројављену у Косовском завету, у тој небеској етици - небеско је увек и довека. У 16. веку непријатељ се дрзнуо да спали храброст народа са спаљивањем моштију њиховог светитеља, а управо је разгорео још већи понос у српском народу и сваки тај пламичак са Врачара тиња или гори у срцу свакога од нас! Овај пламен светосавске вере, који је трајно и нераскидиво прожет Духом Светим, буди и нас, духовне потомке Светога Саве, на озбиљност и одговорност живота. Имамо ли право да будемо неодговорни према духу Светога Саве? Управо супротно. Дух Светога Саве нас обавезује на одговорност, од нас самих преко свакога човека који дели наш животни простор, до наших светиња које су и данас изложене прогону и покушају одузимања. Да је дух Светога Саве поново пробуђен, сведочи нам душа нашега народа на просторима Црне Горе, где се народ окупио и устао, сложно, мирно, цивилизовано, једнодушно у одбрану својих светиња, свога имена и свога идентитета.
Хвала ти, оче Саво, што и данас дејствујеш кроз свој род, кроз своје духовне потомке, иако некада посустале, уморне и незаинтересоване за веру Твоју и отаца Твојих. Опрости нам на нашим слабостима, црквеним, државним и политичким промашајима. Буди нам пут који води у живот вечни, а ми ћемо бити твој народ, твоји нови апостоли који ће Ти помоћи у мисији евангелизације народа, свесни да много тога зависи и од нашега избора ком ћемо се царству приволети и каква ће нам будућност бити! Зато богомудри Саво опрости и помози! Амин.“
