Блаженопочивши Патријарх Иринеј је током десетогодишњег управљања Српском Православном Црквом више пута и својим посјетама свједочио архипастирско старање за нашу Епархију
Поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја доносимо његову биографију са освртом на његове посјете Митрополији загребачко-љубљанској.
Патријарх Иринеј (Гавриловић) је рођен у селу Видова, код Чачка, 1930. године, од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу је добио име Мирослав. Основну школу је похађао у родном селу, а гимназију у Чачку. Богословију је завршио у Призрену 1951. године, а на Богословском факултету у Београду дипломирао је 1957. године. Послије одслуженог војног рока постављен је за наставника Призренске богословије. Замонашио га је, октобра 1959. године, у манастиру Раковица, Патријарх српски Герман.
Учитељ будућих свештеника и монаха
На дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану у Београду рукоположен је у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији бива упућен на студијски боравак у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острог постављен је 1969. године. Из Острога се враћа у Призрен гдје је 1971. године постављен за ректора Богословије. Са те дужности 1974. године, изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније (1975), изабран је за Епископа нишког.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабрао је Епископа Иринеја за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Избор имена новог Патријарха жријебом, између тројице кандидата са највише гласова, Изборни Архијерејски Сабор повјерио је архимандриту Гаврилу (Вучковићу), игуману манастира Лепавине.
Чин устоличења Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, у Саборном храму у Београду. У древни трон српских Архиепископа и Патријараха у манастиру Пећка Патријаршија устоличен је 3. октобра исте године.
Заузимање за праведност и мир
Патријарх Иринеј је током свог, скоро једанаестогодишњег управљања Црквом, више пута посјетио Републику Хрватску. Најзначајнији су његови доласци поводом устоличења Митрополита Порфирија, Епископâ славонског Јована, далматинског Никодима и осјечко-пољског и барањског Херувима, као и посјета Епархији далматинској поводом 400 година рада Богословије у Крки, те богослужења на мјестима постојања логора током Другог свјетског рата у Јасеновцу и Млаки.
Његова Светост је Митрополију загребачко-љубљанску посјетио неколико пута. Први пут у септембру 2011. године, када је осветио нове канцеларије Епархијског Управног Одбора и када је осмотрио радове на довршењу нове зграде Православне гимназије и Духовног центра на загребачком Светом Духу.
Од посебног значаја је био његов тродневни боравак у Загребу јуна 2012. године. Тада је Патријарх, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, свечано отворио новоподигнуту зграду Српске православне опште гимназије Катарина Кантакузина Бранковић и зграду Духовног центра. Том приликом је осветио школску капелу посвећену Светом Сави. У својој бесједи Патријарх је изразио задовољство због постојања и рада Гимназије и рекао да је Гимназија „велико дело с којим ће се Загреб поносити, а не само загреб већ и цела држава Хрватска. И ми у Србији ћемо сигурно узети овај пример да му следимо јер то захтева наше време“. Патријарх се сусрео са тадашњим државним врхом Републике Хрватске, предсједником Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем.
Том приликом догодио се и веома важан сусрет Патријарха и чланова Синода са надбискупом загребачким Јосипом кардиналом Бозанићем и члановима Сталног вијећа Хрватске бискупске конференције. Издато је заједничко саопштење Патријарха и Надбискупа у коме је наглашено да је допринос Цркава у заузимању за праведност и мир међу народима неизоставан. У саопштењу је, између осталог написано да „епископи обеју Цркава охрабрују све црквене, државне и грађанске институције, на свим нивоима, у обе државе, на неуморно залагање у отклањању посљедица рата, како би се ублажила страдања и олакшала патња свих погођених.“
Патријарх је 2014. године два пута посјетио Загреб. Први пут у мјесецу марту, како би молитвено испратио на вјечни починак Митрополита загребачко-љубљанског Јована. Бесједећи на сахрани Патријарх је истакао да је блаженопочивши Јован у младим годинама изабран за Митрополита загребачко-љубљанског, али да „Црква добро зна кога, где и када шаље”, те да је „у смутним временима митрополит Јован знао да се снађе и на најбољи начин обави своју дужност”.
Други пут те године је Патријарх Иринеј боравио у Загребу 13. јула да би, заједно са епископима Српске, Антиохијске и Кипарске Православне Цркве, у трон Митрополита загребачко-љубљанских увео Митрополита Порфирија. У свом говору по устоличењу истакао је да је Црква мјесто и простор дијалога, а обраћајући се новом митрополиту је рекао: „Долазите у епархију и народ са којим дијелимо историју и судбину. Нажалост, прошлост нам није много славна, али смо позвани сви Христовом љубављу да надилазимо оно што је наше и људско и да у свему покажемо присутног Господа, који је својим ученицима и свима нама рекао: Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Црква, која Вас је изабрала, жели да се у своме раду држите љубави Јеванђеља. То је најбољи пут и начин да се надиђу сви проблеми који постоје међу људима“.
Сваки човјек је наш брат
Веома значајна је била и посјета Патријарха Иринеја Загребу, септембра 2016. године, када је заједно са Митрополитом Порфиријем, Епископом славонским Јованом и још неколико епископа Српске Православне Цркве, дочекао васељенског Патријарха Вартоломеја. Обојица Патријараха су присуствовали свечаном дочеку у параклису светог Саве и научном скупу Новомученици: Полиперспектива II, одржаном у конгресној сали Духовног центра Митрополије загребачко-љубљанске.
Патријарси су током свог боравка у Хрватској служили Божанствену Литургију у Јасеновцу и освештали обновљени дио епископског двора у Пакрацу. Двојица Предстојатеља помјесних Цркава су се у Загребу сусрели са предсједницом Колиндом Грабар-Китаровић и премијером Тихомиром Орешковићем, као и са надбискупом загребачким Јосипом кардиналом Бозанићем.
Своју архипастирску љубав и старање према Митрополији загребачко-љубљанској Патријарх Иринеј је показао и дводневним боравком у Словенији у мају 2018. године. Тада је посјетио Копар, где је био примљен од стране градоначелника Бориса Поповича и где је посјетио земљиште на коме ће православни вјерници градити храм.
Потом је Његова Светост посјетио и Љубљану, гдје се сусрео са градоначелником Зораном Јанковићем, и гдје је, уз саслужење више епископа, служио Свету Литургију у храму светих Кирила и Методија. Послије Литургије Патријарх је освештао нови духовни центар изграђен при храму, у центру главног града Словеније. У својој бесједи послије Литургије патријарх је казао да сви људи „у себи носе лик Божији, без обзира на националну или верску припадност, на боју коже, на степен културе. Због тога је сваки човек наш брат“, рекао је Патријарх нагласивши да су Срби и Словенци увек имали добре међусобне односе.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
